Nedavno sam sedeo u društvu mladih, simpatičnih, prilično obrazovanih ljudi, savremenih u najpozitivnijem smislu te reči, i kako to već obično biva, naš po svemu prijatan razgovor se gotovo neprimetno premeštao s jedne teme na drugu. Meni su se ti mladi ljudi veoma dopali, a čini mi se i ja njima. Jezik nam je bio manje-više isti, bez obzira na zamašnu razliku u godinama. Nakon kraćeg vremena smo na tu često otežavajuću okolnost svi zajedno jednostavno zaboravili. A onda u jednom trenutku, ne sećam više tačno kom, ja rekoh kako se (evo) i danas živo sećam dana kada je umro Staljin. Rekao sam im i to da sam tada bio još sasvim mali - imao sam jedva šest godina - no da i pored toga i danas vrlo dobro pamtim taj dan. I odjednom je naš…
Nedavno sam sedeo u društvu mladih, simpatičnih, prilično obrazovanih ljudi, savremenih u najpozitivnijem smislu te reči, i kako to već obično biva, naš po svemu prijatan razgovor se gotovo neprimetno premeštao s jedne teme na drugu. Meni su se ti mladi ljudi veoma dopali, a čini mi se i ja njima. Jezik nam je bio manje-više isti, bez obzira na zamašnu razliku u godinama. Nakon kraćeg vremena smo na tu često otežavajuću okolnost svi zajedno jednostavno zaboravili. A onda u jednom trenutku, ne sećam više tačno kom, ja rekoh kako se (evo) i danas živo sećam dana kada je umro Staljin. Rekao sam im i to da sam tada bio još sasvim mali - imao sam jedva šest godina - no da i pored toga i danas vrlo dobro pamtim taj dan. I odjednom je naš…